Zapravo, pravilnije bi bilo reći da li ste romantičar ili klasičar u kontekstu toga kako percepirate okolinu oko sebe. Jer postoje jasne razlike, koje odvajaju onoga koga vodi srce i onoga koga vodi um:
1. INTUICIJA VS. ANALIZA
Emotivci obožavaju stvari koje obitavaju na ivici racionalnih objašnjenja, stalno jure novi vrhunac osećaja, bilo u ljubavi ili na poslu. Negde gde će se osetiti maksimalno "živo". Zamorna su im racionalna objašnjenja, a još zamorniji ljudi koji se vode umom. Oni veruju u delanje i da ne treba često misliti o stvarima. Najgora stvar koju možete da učinite ovakvoj osobi jeste da joj raščlanite njena osećanja ili da pokušate da analizirate njeno trenutno stanje. Ubićete im želju za životom.
Analitčne osobe, sa druge strane, umorne su od intuicije. Naučili su, često kroz svoje lično iskustvo, koliko pogrešna, neutemeljena i maskirana osećanja mogu biti. Stoga na sve emocije gledaju poprilično skeptično i sa veeelikom dozom rezerve. Ne dozvoljavaju da im na rasuđivanje utiče nešto tako "trenutno" i većina poteza im je vođena posmatranjem dugoročnog plana.
2. SPONTANOST VS. OBRAZOVANJE
Ljudi koje vodi intuicija, sloboda izbora i tzv. trenutak inspiracije imaju dosta mrk pogled prema podučavanju i klasičnom obrazovanju uopšte. Smatraju da nagon ka određenom aspektu znanja mora biti spontan i nesputan, pre no naučen u okviru neke institucije. Ideja da neko treba podrobno i temeljno da razmisli o tome koju će karijeru odabrati ili sa kim će se skućiti jeste apsolutna anatema i napad na spontanost i pravu prirodu života. Oni žive za reči kao što su imati "poziv" i "ljubav na prvi pogled". Iz tog razloga oni u deci vide inspiraciju, jer kroz njih vide iskrenog čoveka još neiskvarenog normama "razmišljanja".
Oni koji su orijentisani na razmišljanje, često vole sistematiku i hijerarhiju. Ne znači da nužno smatraju pozitivnim trenutni sistem obrazovanja, ali sama ideja obrazovanja u klasičnom smislu je za njih nezamenljiva. Oni duboko veruju da je sistematsko učenje i praksa jedini način da se izbegnu greške u našem privatnom i poslovnom životu.
3. ISKRENOST VS. UČTIVOST
Iskrenost pre svega, rekli bi mnogi ljudi. I imali bi dobre argumente da potkrepe takav stav. Pored toga, sami su apsolutno alergični na to da moraju da budu fejk ili da imaju tajne, njima je autentičnost karaktera kroz ispoljavanje istine temelj ličnosti.
Sa druge strane stoje ljudi koji bi bili apsolutno zgroženi ovakvim ponašanjem. Potpunim zanemarivanjem osećanja drugih ljudi i nipodaštavanjem učtivosti kao društvenog mehanizma koji sputava haotičnost čoveka. Oni duboko veruju da je apsolutno presudno naći zajednički jezik sa ljudima, i radije bi imali civilizovane odnose sa određenom osobom nego joj rekli iskreno sve što im je na umu. Oni shvataju i vide važnu ulogu tajne i belih laži u društvu.
4. IDEALIZAM VS. REALIZAM
Čovek koga vodi spontanost i sloboda je uvek u mislima okrenut ideji kako bi nešto moglo da bude i sudi o svetu oko sebe po standardu te zamišljene alternative. Većinu vremena stanje stvari oko takve osobe izaziva jak osećaj razočaranja i besa jer lako postaju svesni nepravde, laži, kompromisa i beskrupuloznosti moćnih. Često su besni na formalne strukture vlasti i razočarani sebičnošću i indiferentnošću društva.
Osoba koja sagledava svet umom se, sa druge strane, fokusira na stvari koje mogu poći po zlu. Uvek su fokusirani na pripremu ili sređivanje moguće negativne posledice što proizlazi iz činjenice da su svesni kako stvari uvek mogu biti mnogo gore. Pre nego što se obruše na neku vlast, oni sagledavaju celu istoriju vladanja i zato mogu doći do zaključka da sadašnja vlast i nije toliko katastrofalna. Ideali ih čine nervoznim.
5. UNIKATNOST VS. OBIČNO
Romantičari vode večitu pobinu protiv "običnog". Svaki tren njihovog postojanja mora biti egzotičan i redak. Smeta im kada se viša svrha stvari stavlja u podređenu ulogu "korisnosti" da bi mogla biti pristupačna svima. Mrze komercijalu. Žele heroizam, uzbuđenje i smrt dosadi.
Nasuprot njima su ljudi koji uživaju u svakodnevici. Upoznali su se sa ekstremima života i drago im je kada su stvari ponekad i dosadne. Nalaze sreću u sitnicama, poput ostajanja kod kuće uz omiljenu seriju ili knjigu.
Obe strane su neodvojive, one čine jin i jang života i obe nose istinu.
Niti jedna nije 100% tačna niti 100% pogrešna. Njih je potrebno, kao i sve u životu, balansirati. Ali, kao i u svemu, uvek više naginjemo jednom taboru. 😊
Autor: The School of Life / redportal.rs
