Zašto bi se neko pridružio instituciji koja uklanja opciju zasnivanja porodice i obavezuje ih na celibat? Reprodukcija, pored svega, je u srcu evolutivnog principa koja nas je i stvorila. Međutim, mnoge institucije različitih religija u svetu zahtevaju upravo ovo. Ovakva praksa je navela antropologe da se zapitaju kako bi celibat uopšte mogao i da nastane kao prihvatljivi oblik ponašanja u društvu?
Mnogi navode da je praksa celibata mogla nastati kao posledica slepog uzdržavanja normi određene grupe - jer je kooperacija i saradnja takođe jedan od stubova nosača ljudske evolucije. Drugi tvrde na ljudi stvaraju religijske i druge institucije da bi služil svojim sebičnim interesima ili interesu svoje porodice i samim time odbijaju sve one koje ne žele da budu deo te nametnute "organizacije".
Nova studija, objavljena u časopisu Royal Proceedings B koja je rađena u zapadnoj Kini, uhvatila se u koštac sa ovom problematikom istražujući celoživotni celibat na primeru Tibetanskih monaha u budističkim hramovima.
Do skora, u mnogim Tibetanskim porodicama, bio je živ običaj da se pošalje jedan od mlađih sinova familije u lokalni manastir da postane monah - čija jedna od mnogih obaveza je i celoživotni celibat. Prema istorijskim zapisima, čak jedan od 7 muškaraca postajao bi monah. Razlog porodica za ovakav potez je uglavnom bio religijske prirode - ali postavlja se pitanje da li je tu bilo možda i ekonomskih i reproduktivnih motiva?
Studija je, u saradnji sa Lanzhou Univerzitetom iz Kine, uradila intervju sa preko 530 domaćinstava u 21 jednom selu na istoku Tibetanskog platoa u Gansu provinciji. Urađena je i rekonstrukcija porodičnih stabala, kao i sakupljanje informacija o porodičnoj istoriji svake familije i da li je neki od članova porodice bio monah.
Navedena sela, naseljena su patrijarhalno uređenim Amdo Tibetancima, koji se bave stočarstvom i uzgojem jakova i koza, dog je zemljoradnja ograničena na male delove zemlje. Nasleđe se uglavnom ostavlja po muškoj liniji, sa oca na sina.
U studiji je otkrivena da muškarci koji su imali brata monaha su u velikom broju slučajeva bogatiji i da poseduju veća krda jakova. Ali, sa druge strane, nikakvog benefita nije bilo za sestre monaha. To je najverovatnije iz razloga jer su braća uključena u takmičenje oko porodičnih resursa, zemlje i stoke. S obzirom da monasi ne mogu da poseduju imovinu, slanjem jednog od sinova u manastir roditelji efektivno prekidaju mogućnost stvaranja konflikta među braćom. Prvorođeni sinovi uglavnom nasleđuju očevu kuću, dok je monaški život bio određen za sve druge mlađe sinove.
Za čudo, otkriveno je da muškarci koji imaju brata monaha imaju daleko više dece nego oni koji nemaju, kao i da i njihove žene imaju tendenciju da dobijaju više dece dok su mlađe. Dede čija braća su monasi takođe imaju više unučadi, jer su njihovi sinovi imali manje uslova za sukob sa njihovom braćom.
Stoga, praksa slanja mlađih sinova u manastir daleko da je bila cena koju je plaćao roditelj, jer je rezultat toga eliminacija sukoba oko nasleđa i resursa i stvaranje uslova najstarijem sinu nasledniku da ima više dece - što je u skladu sa reproduktivnim interesom roditelja.
MATEMATIČKI MODEL CELIBATA
Ovakav rezultat je postavio pred naučnike mogućnost da je celibat nastao kao posledica prirodne selekcije. Da bi otkrili još detalja kako nastaje, naučnici su izgradili matematički model evolucije celibata gde su istražene posledice posledice života u celibatu samog muškarca koji je poslat u manastir, kao i njegove braće pa i ostalih ljudi u selu. Model je zasnovan na odluci od strane roditelja da dečak ode u manastir, kao i kad je slučaj da je to odluka samog deteta.
Monasi koji ostaju "singl" znači da u celosti ima manje muškaraca koji se takmiče oko žena u selu. Iako velika većina muškaraca u selu može ima benefit od toga da im brat postane monah, ta odluka ne čini ništa u njegovu korist u kontekstu evolucije. Stoga, celibat ne bi trebao da "evoluira".
Međutim, situacija se menja kada direktno brat koji postane monah utiče da najstariji brat bude dosta bogatiji i samim tim ima sva vrata "otvorena" na "bračnom tržištu". Sada se stvaraju svi uslovi da celibat nastavi da "evoluira", jer iako monah nema dece on omogućava svom bratu ili braći da imaju više. Ali ono što je najvažnije, ako je odluka da se postane monah ostavljena samom dečaku - vrlo je retko da će se on odlučiti na to.
U modelu se jasno vidi da celibat postaje uobičajena praksa samo ako je ta odluka na roditeljima. Roditelji na taj način povećavaju prednosti i na dobitku su od sve dece, tako da će poslati jedno u manastir ako je to na benefit svih ostalih. Činjenica da su dečaci poslati u manastir vrlo mladi, sa velikim priznjanjem kolektiva i proslavom, kao i da se suočavaju sa velikim pritiskom srama i odbacivanja u slučaju da se odreknu tog puta kasnije - pokazuju da je ova kulturološka i društvena praksa nastala i oblikovana prema interesu roditelja.
Ovaj model bi takođe mogao da pojasni i evoluciju drugih sistema favorizovanja dece kod roditelja u kulturnom kontekstu - pa čak i samog infanticida. Takođe, slični okvir bi mogao da objasni i zašto ženski celibat je redak u patrijarhalnim društvima poput Tibeta, a češći u kulturama gde su žene češće u sukobu oko resursa - kao na primer u Evropi gde su uključene u nasleđa i opšte gledano imaju više prava.
Često se navodi da je širenje novih ideja u korenu nastanka novih institucija, gde je posledica toga prigaođavanje ljudi novim standardima. Sa druge strane, kao što smo videli, i same institucije mogu biti oblikovane ljudskim ekonomskim i reproduktivnim potrebama.
ISTORIJA: Kako li su kakili stari Rimljani? 🤔💩
KEČAP RIMSKOG CARSTVA za kojim su ludeli svi 🤮
Kratka istorija Noći veštica 🎃🎃🎃
Autor: redportal.rs
