Tuga je jedna od 4 glavne ljudske emocije - ostale su sreća, strah i bes. Tuga (ili žalost) se javlja kao reakcija na gubitak nečeg dragocenog, važnog, čemu pojedinac pridaje poseban značaj. 

U našem društvu neprekidno težimo da osećamo pozitivne emocije - samo pozitivne. Sreća. Radost. Zahvalnost. Mir. Tugu doživljavamo kao nezdravu i pogrešnu, pa kada se pojavi, osećamo se nezdravo i pogrešno što je doživljavamo.

Tugu doživljavamo kao neproduktivnu. Jednostavno "ne vidimo poentu" u osećaju tuge. Takođe bismo se mogli uplašiti da osetimo tugu, što je i razumljivo. Na kraju, tugu doživljavamo kao emociju koju treba izbegavati po svaku cenu. I mi se trudimo da to izbegnemo po svaku cenu. 

Mnogi se fokusiraju na promenu načina razmišljanja i na optimizam kako bi prevazišli tugu. Ali to znači da tugu guramo ispod tepiha, što znači da na kraju imamo ogromnu gomilu neobrađenih osećanja. Samo je pitanje vremena kada će se osećanja preliti.

Ali tuga je zapravo dobra stvar. To je zapravo vitalna, vredna emocija. Tuga je izraz duše sa dragocenim informacijama o tome šta proživljavamo i šta nam treba. To je prvi korak u ispunjavanju naših želja dajući sebi ono što nedostaje u našem životu.

Tuga znak nečega što želimo da promenimo, mogućnosti da rastemo i učimo o sebi na dubljem nivou. To može biti način na koji naša psiha osvetljava neku istinu koju smo podsvesno sakrili od sebe ili istinu sa kojom smo se preterano plašili da se suočimo sa njom.

Shvatamo da smo usamljeni i želeli bismo da se više povežemo sa drugima i da imamo bogatiji društveni život. Shvatamo da naša veza jednostavno ne funkcioniše, i moramo nešto promeniti ili prekinuti vezu. Shvatamo da nam posao ne ide i moramo da pronađemo bolje radno okruženje ili drugačiju karijeru. Drugim rečima, tuga nas može voditi u smeru kojim treba da idemo da bismo stvorili smisleniji, povezaniji, ispunjeniji život.

Autor: redportal.rs