Poznati pesnik je zakazao više od 30 dvoboja u toku života, ali je izgubio onaj u kom je štitio čast supruge.

Uticaj na svetsku kulturu koju je osvatio proslavljeni ruski književnik Aleksandar Puškin se najbolje može uvideti po tome što je i danas poznat mnogim generacijama, iako je živeo pre skoro 200 godina. Poznat kao jedan od prvih ljudi u Rusiji koji su pisali na narodnom jeziku, u svojim delima je vešto povezivao satiru, dramu i romantiku, čime je stvorio sopstveni stil koji je nadaleko postao poznat.

Rođen je 6. juna 1799. g. u Moskvi, međutim, nije imao srećno detinjstvo. Naime, njegova majka Nadežda je bila izuzetno stroga, tako da je preostalo dvoje poslušne dece jako volela, dok se mali Aleksandar, posvećen maštovitosti i radoznalosti bio nesklon poslušnosti, prosto nije uklapao u ono što je od dece očekivala. Srećom, njegova baka Marija je imala više sluha za njega, a kasnije, kad je Puškin postao slavan, i njegova majka je postala svesna da je grešila kad je on u pitanju.

Foto: Wikipedia.org/Nepoznat

Postojala je još jedna osoba koja je uticala na to da on postane veliki književnik, a to je njegova dadilja Arina Rodionovna, za koju je Dostojevski tvrdio da je bila glavna osoba zahvaljujući kojoj je on postao to što je postao.

Posle turbulentnih perioda kroz koje je Rusija prolazila početkom XIX veka, u kojima je Puškin i otkrivao svoj smisao za književnost, kao i posle mnogih problema koje je imao zbog svojih stihova koji su često bili upereni protiv svakakavih autoriteta, konačno je krajem 1828. g. upoznao poznatu moskovsku lepoticu Nataliju Gončarevu, u koju se po sopstvenim rečima zaljubio na prvi pogled, a par se venčao par godina kasnije. Ispostaviće se nažalost, da će ga taj pogled koštati i života.

Foto: Wikipedia.org/Nepoznat

Naime, još krajem 1836. g. do Puškina su došle glasine da je Gončarevina lepota očarala francuskog oficira u ruskoj vojsci, tada 25-ogodišnjeg Žorža Dantesa. U isto vreme Puškin je dobio i anonimnu paskvilu s nazivom "Diploma rogonje", s jasnom aluzijom na nevernost njegove supruge. Mislivši da je paskvilu napisao holandski baron Heken, koji je inače usvojio Dantesa, Puškin je bacio rukavicu Dantesu. Međutim, kako je Dantes neočekivano zaprostio Natalijinu sestru, Puškin je ovaj poziv na dvoboj povukao.

Ipak, nakon venčanja Dantesa i Natalijine sestre Jekatarine, Мoskvom su opet krenule da se šire glasine o Puškinovoj porodici, za koje  je on bio uveren da potiču od Hekela, te mu je pisao gomilu pisama u kojima ga nije ni malo štedeo. Zbog toga mu je u poslednjem, baron odgovorio da "njegov raniji poziv ostaje na snazi".

Dvoboj je održan u predgrađu Sankt Petersburga na Crnoj reci. Izvori navode da su uslovi vogo dvoboja bili prilično surovi, jer je bio dogovoren duel pištoljima na razdaljini od 10 koraka, dok se u većini evropskih zemalja radilo o rastojanju od 30, dok je Dantes imao prednost prvog pucnja.

Foto: Wikipedia.org/Nepoznat

Taj prvi pucanj je teško ranio Puškina, budući da ga je zrno pogodilo direktno u stomak. Kako nije mogao da ustane, Puškin je, oslanjajući se na zemlju, opalio u pravcu Dantesa, ali je njegov metak samo zakačio Dantesovu desnu ruku. Dva dana posle dvoboja, Puškin je preminuo. Ipak, dok je bio na samrti, preko svog lekara je uspeo da izmoli milost za svog sekundanta, budući da su dvoboji već bili strogo zabanjeni, tako da se on izvukao sa samo 2 meseca zatvora.

Nakon Puškinove smrti, mnogi su okrivili Nataliju Gončarevu za smrt njenog supruga, smatrajući da nije učinila dovoljno da zaustavi glasine koje su po svemu sudeći zaista dolazile od barona Hekela. Kuriozitet je da su posle Drugog svetskog rata u Parizu objavljena dva Dantesova pisma iz 1836. g., u kojima navodi "kako je zaljubljen u najdivnije stvorenje u Peterburgu", čiji je "muž ludački ljubomoran", ali da "ni ona nije ravnodušna prema njemu". Ipak, Dantes dodaje da ta žena "nije spremna da zbog njega prekrši bračni zavet".

Iako su se pojavile razne spekulacije po kojima on u ovim pismima uopšte ne misli na Nataliju, podudarnost sa periodom i događajima sa Puškinom su svakako velike. Istina, mnogi smatraju da je njegovo udvaranje Gončarevoj od samog početka bilo namerno, kako bi se prikrila njegova homoseksualna veza sa Hekelom.

Gončareva se 7 godina posle nesrećnog dvoboja udala za generala Petra Petroviča Lanskog, koji je važio za izuzetno dobrog čoveka, za kog se znalo da je Puškinovu decu odgajao kao svoju. Njena deca su kasnije, nakon njene smrti od upale pluća 1863. govorila da ona ipak nije nikada prebolela taj dvoboj, iako je bila voljena i od strane novog muža i od svoje porodice. Zato svakog petka ništa nije jela niti je igde izlazila. Na taj način je odavala počast ubijenom mužu.

IZVOR: YT / Alexander Shcherbakov

Treba ipak reći da poslednji Puškinov dvoboj nije bio ujedno i njegov prvi dvoboj. On ih je imao skoro 30, od kojih se većina nije ni odigrala, uglavnom zbog posredovanja njegovih prijatelja, iako je važio za dobrog strelca. Poznat je slučaj da je recimo, na jednom dvoboju, čekajući pucanj protivnika, mirno jeo višnje, što je drugog duelistu jako iziritiralo. Taj događaj ga je verovatno i inspirisao da napiše poznatu priču "Hitac" (Выстрел).

Na jednom od 5 dvoboja koji jesu održani, Puškin nije hteo da puca u izazivača, u jednom njegov protivnik nije hteo da puca na njega, dok su u dva slučaja oba duelista promašila protivnika. Tako se desilo da je Puškin poginuo u dvoboju u kom je branio čast cvoje žene i porodice.

Ono što je ipak srećna okolnost u ovoj priči jeste što su se iz ljubavi Puškina i Gončareve izrodilo četvoro dece, od kojih dvoje i danas imaju potomke koji žive po celom svetu, tako da je, pored Puškinovih dela, i njegova krv ostala sa nama.

Autor: redportal.rs

#Aleksandar Puškin

#dvoboj