Kada pogledate u noćno nebo, lako je pomisliti da je svemir beskrajno more tame. Ali ako bi izmerili vidljivo svetlo iz svih osvetljenih nebeskih tela, koja bi njihova boja bila?
Kao prvo, da odmah skinemo to sa dbevnog reda, nije crne boje.
Kako objašnjava Ivan Baldri, profesor sa John Mores Univerziteta za istraživanje astrofizike u Velikoj Britaniji (Liverpul):
Crno nije boja. Crno je sam odsustvo svetlosti. Sa druge strane, boja je rezultat vidljive svetlosti koju stvaraju u svemiru zvezde i galaksije.
Godine 2002, Baldri i Karl Glazerbruk, zajednički su napisali studiju koja izmerila svetlost iz hiljada galaksija i spojila ih u jedan svetlosni spektrum koji je predstavljao celokupni univerzum.
Na taj način su uspeli da utvrde prosečnu boju svemira.
KOSMIČKI SPEKTRUM
Zvezde i galaksije emituju talase elektromagnetne radijacije, koja se deli u više različitih grupa u zavisnosti od toga na kojoj talasnoj dužini se nalazi. Od najkraće do najduže, grupe uključuju gama zrake, X zrake, ultraljubičasto zračenje, svetlost vidljivog spektruma, infracrveno zračenje, mikrotalasno zračenje i radio talasi.
Vidljiva svetlost čini maleni deo elektromagnetnog spektruma u kontekstu talasnih dužina, ali to je sa druge strane jedina svetlost koju golo oko ima sposobnost da vidi. Ono što mi percipiramo kao boju su samo različite talasne dužine vidljive svetlosti. Crvene i narandžaste imaju duže talasne dužine, dok plave i lubičaste kraće.
Vidljivi spektrum zvezda i galaksija je merilo emitovane svetlosti (jačine) i talasnih dužina svetlosti koje emituju zvezde ili galaksije. Ta svetlost se može iskoristiti da se odredi njihova prosečna boja.
PROMENA BOJE
Istraživači su u testovima koristili program koji spaja boje i menja ih iz različitih spektara u jednu boju vidljivu ljudskom oku.
Naše oko poseduje tri tipa nervnih završetaka osetljivih na svetlost uz pomoć kojih detektuje različite talasne dužine vidljive svetlosti. Ovo znači da imamo i određene slepe tačke gde ne možemo da tačno registrujemo određene boje i talasne dužine. Boje koje vidimo takođe zavise i od pozicije sa koje posmatramo objekat kao i od toga odakle nam dolazi izvor bele svetlosti.
Međutim, još 1931. godine da bi prevazišli naša fizička ograničenja standardizovane su boje za kombinacije različitih talasnih dužina.
Tim je odlučio da je standardna boja univerzuma bež siva, vrlo bliska beloj boji. Iako je ovo poprilično dosadno otkriće. nije iznenađujuće, sobzirom da je bela svetlost rezultat kombinacije svih talasnih dužina.
Nova boja je nazvana imenom cosmic latte, bazirano na italijanskoj reči za mleko.
CRVENA
Glavni koncept kosmičkog spektruma je detekcija svetlosti kakva je bila u originalu, na početku. Tačnije kako je emitovana svetlost svugde a ne samo onako kako je mi vidimo na Zemlji.
Kao i svi talasi, svetlost se izdužuje kada putuje preko velikih distanci (Doplerov efekat). Kako se svetlost razvlači i dužina talasa raste, ona se sve više pomera u spektar crvene boje. To znači da svetlost kou mi vidimo nije iste boje kao onda kada je prvi put emitovana.
Taj efekat crvene boje (redshift) je uklonjen i svih svetlosnih spektara galaksija, tako da je sva svetlost onakva kakva je i prvi put emitovana.
Cosmic latte je stoga boja kojom bi videli da svetli naš univerzum kada bi mogli da ga obuhvatite jednim pogledom.
Kvantni paradoks dokazan: MI ŽIVIMO U MATRIKSU 🧐
Autor: redportal.rs
