Pomoć ustanicima pruža i kralj Petar I Karađorđević 💕

Srbi sa prostora Hercegovine, nemogavši više da trpe turski zulum, podigli su ustanak u okolini Nevesinja 9. juna 1875.

Ustanike su podržale, oružjem i dobrovoljcima, Kneževina Crna Gora i Kneževina Srbija, što je dovelo do otpočinjanja Srpsko-turskog rata, a rat je proizveo Veliku Istočnu krizu.

Vođe Srba u Nevesinju bili su: Jovan Gutić, Simun Zečević, Ilija Stevanović, Trivko Grubačić, Prodan Rupar i Petar Radović, a bilećkim i trebinjskim ustanakom komaduju serdar Todor Mujičić, Gligor Milićević, Vasilj Svorcan i Sava Jakšić.

Kada su Turci saznali za pregovore sa knezom Nikolom pokušali su da pohapse kolovođe, ali ustanici odlaze u Crnu Goru u zimu 1874. na 1875. Austrougarska je zbog svojih interesa u Bosni i Hercegovini tražila od Turaka da pomiluju kolovođe i izvrše amnestiju.

U međuvremenu, Turci 9. juna ulaze u sukob sa naoružanim seljacima Jovana Gutića na brdu Gradac severno od sela Krekova.

Ovaj sukob je postao poznat pod imenom Nevesinjska puška i označio je tako početak opšteg ustanka u čitavoj Hercegovini. Ceo hercegovački kraj je zahvaćen u avgustu. Čete od 50-300 ljudi i odredi od 500-2000 ljudi se skupljaju i napadaju turske granične karaule i begovske kule.

U ovom ustanku učestvuje i srpski kralj Petar Karađorđević među ustanicima poznatiji kao Petar Mrkonjić.

IZVOR: YT / Дамир С. Живковић

Ustanak Nevesinjska puška i svi srpski ratovi koji su vođeni protiv Osmanske imperije za posledicu su imali veliki sastanak poznatiji kao Berlinski kongres iz 1878, na kome su se skupile sve tadašnje velike evropske sile Rusija, Nemačka, Austrougarska, Francuska, Velika Britanija, Italija i Turska, koji je pod predsedništvom Ota fon Bizmarka, odlučivala o sudbini Balkana.

Na Berlinskom kongresu su Crna Gora i Srbija dobijaju priznavanje stečene nezavisnosti, kao i određena teritorijalna proširenja, u slučaju Srbije na 4 okruga: niški, pirotski, toplički i vranjski, dok je Crna Gora dobila proširenja na srpskom primorju i ka Staroj Hercegovini. 

Austrougarska nakon Berlinskog kongresa okupira Bosnu i Hercegovinu na 30 godina, koja je formalno ostala u sastavu Osmanske imperije. Na taj način je zaustavljena Srbija u nastojanju da se srpski narod ujedini sa obe strane reke Drine.

IZVOR: YT / Србадија

Autor: Redportal.rs

#borci

#herceogovina

#ustanak