Za vreme borbi 1914. godine protiv austrougarske vojske situacija za srpsku vojsku je izgledala beznadežno. Rezervni bataljon bio je sakriven u nekom prevoju na Mačkovom kamenu. Ugledavši ih, princ Đorđe, podbode konja, jurnu u galopu i stade pravo pred bataljon.

- Šta vi radite ovde?! - podvikuje.

- Mi smo rezerva.

- Ma kakva rezerva, Švabe nam zamalo uzeše topove, a vi ovde sedite!

- Nemamo naredbu.

-Kako!? Gde je zapovednik?

- Poginuo je.

- Za mnom... Ja ću vam biti zapovednik.

Onda je izvukao sablju i viknuo:

- Vojnici! Ja sam princ Đorđe, stariji sin vašega kralja. Neka hrabri pođu za mnom!

Bataljon se pomeri i poče da se kreće za njim. Trupe koje su se povlačile svuda oko njih počeše da usporavaju, regrupišu oko princa i da ga slede. Jurnuvši na neprijatelja, on poče da posustaje i da se povlači. Inicijativa je opet bila u srpskim rukama, trenutak je povraćen. Nakon samog boja, pošto je neprijatelj napustio svoje pozicije, princa pogađa kuruš i izbacuje ga iz sedla. Hladnim glasom, dok oko njega trče vojnici, odgovara:

- Ne bojte se, oni mene ne mogu ubiti. Ali nek i crknem, jer uzeli smo im Mačkov kamen! Živela Srbija!

Zahvaljujući neverovatnoj sreći princa je zrno pogodilo u slabinu i kompletno mu zaobišlo kičmeni stub. Ne oštetivši nijedan organ.

Foto: Wikipedia.org/freeuse

SLIKA: Princ Đorđe Karađorđević na pozicijama srpske vojske na Mačkovom kamenu

Autor: Uroš Ječmenica /redportal.rs