Mi, kao ljudi, znamo da smo svesni jer imamo sposobnost da iskusimo i osećamo stvari. Ipak, kako naučnici tako i filozofi, imaju enormno velikih problema da objasne šta je to svest. Pride, ne znaju ni da objasne odakle ona dolazi ili nam je došla.
NAUKA: Kada je prvi put život nastao u univerzumu? 🤔
Kako kaže Johanes Klejner, matematičar i fizičar sa Minhenskog centra za matematičku filozofiju:
Svest, ili možda bolje, iskustvo svesti je očigledno deo naše realnosti. Svi smo je iskusili i i dalje je osećamo, svakog dana svakog sata i minuta. Ali mi uopšte ne znamo kakav je njen odnos sa fizičkim svetom, odnosno prirodnim naukama poput fizike, i stoga naše razumevanje univerzuma je nekomplentno i u najboljem slučaju parcijalno.
Klejner se nada da će uz pomoć matematike uspeti da precizno definiše svest. U saradnji sa kolegom Šonom Tulom, matematičarem sa Univerziteta Oksford, par će pokušati da kvantifikuje ono što nikome do sada nije uspelo. Jedan od glavnih pokretača njihove želje da uvide šta je do svest i da je definišu je filozofski pogled na svet po imenu panpsihizam. Po njemu, svest je prisutna i u najmanjim česticama materije, ideja koja pretpostavlja da iskustvo svesti postoji čak i u njima. Stoga, svest se može pronaći u svakom kutku univerzuma i samim tim se može pretopstaviti da je i on kao celina svestan.
DA LI NAŠ MOZAK MOŽE NAMA UOPŠTE POMOĆI U SPOZNAJI SVEMIRA?
Može, ali samo u slučaju ako naučnici mogu da daju odgovor na koji način kroz naš um nastaje naše subjektivno iskustvo spoznaje - tj. upravo ono što pokušavaju da učine Šon Tul i Johanes Klejner. Samo u tom slučaju, postoji šansa da bi takav model mogao da obuhvati i nežive čestice, a samim tim i ceo univerzum gde su sve čestice i svi elemnti koji nas čine nastali.
Kako Klejner objašnjava:
ŠTA TO ZNAČI U KONTEKSTU SVEMIRA?
Klejner navodi:
Važno je naglasiti da pojedinačna čestica, koja je deo jedne veće svesne strukture (kao na primer neuron koji je deo mozga), ne mora posedovati svest da bi kompleksna struktura čiji je ona deo bila svesna.
Posmatrano na taj način, univerzum bi zaista mogao biti prepun svesti. Ali kakve su implikacije toga na fizički svet univerzuma? Matematika u okviru terije nam govori da implikacija, zapravo i neće biti. Fizički sistem će funkcionisati nezavisno, da li on posedovao svest ili ne.
Odličan primer je kompjuter. Prema ovoj teoriji iako poseduje "svest", to ni na koji način neće promeniti način na koji funkcioniše.
Ovde upravo nastaje rascep koji Klejner i Tull pokušavaju da premoste svojim radom. Naime, ovakva postavka je kompletno drugačija od one koja je trenutno dominantna u prirodnim naukama - a to je da ne postoji ništa osim fizičkog sveta. Prema klasičnoj nauci ništa ne može biti ispred fizičkog, odnosno materijalnog. Ako i svest , kao takva i postoji - ona je ništa drugo do produkt reakcije materije na specifični, fizički način.
Ako uspeju da dokažu da su u pravu, njihova teorija će imati nesagledive posledice po kompletan sistem spoznaje ljudi, a da ne pominjemo i po kompletnu nauku u celini. Naš naučni pogled na svet bi morao da se promeni iz korena, koji bi doveo do najveće naučne revolucije i promene paradigmi u istoriji čovečanstva.
NAUKA: Zbog čega ljudi imaju najveći mozak? 🤔
MOZAK VS. SRCE ⚔⚔⚔
Autor: redportal.rs
