Posedovanje sećanja na prošle događaje nam omogućava da donosimo pametnije odluke o budućnosti. Istraživači sa Instituta za dinamiku i samoorganizaciju Max-Planck i Tehnički univerzitet iz Minhena su otkrili kako sluzava buđ Physarum polycephalum čuva memoriju - iako čak ni ne poseduje nervni sistem.
Sposobnost čuvanja i korišćenja sačuvanih informacija daje organizmu jasnu prednost kada se nađe u potrazi za hranom ili kada treba da izbegne opasne oblasti. Do sada se to smatralo sposobnošću samo onih živih bića koje su razvile nervni sistem.
Međutim, nova studija obara dosadašnje postulate i predstavlja nove dokaze koji su pokazali da i dinamični jednoćelijski organizmu imaju istovetnu sposobnost.
PROZOR U PROŠLOST
Sluzava buđ Physarum polycephalum zadavala je glavobolje istraživačima decenijama. Ona postoji na raskrsnici između kraljevstva životinja, biljaka i pečuraka, ovaj jednistvneni organizam daje nam mogućnost da pogledamo u prošlost rane evolucije eukariota - vrste prvih formi života kojoj i ljudi pripadaju.
Telo ove životinje je jedna velika ćelija sačinjena od međusobno povezanih tuba koje stvaraju na taj način mrežu. Jedna ćelija, nalik na amebu, može biti velika i od nekoliko centimetara pa čak i do metara, a zapravo je najveća ćelija na planeti Zemlji.
DONOŠENJE ODLUKA NA NAJPRIMITIVNIJI MOGUĆI NAČIN
Zapanjujuće sposobnosti ove buđi da reši kompleksne probleme, poput pronalaska najbržeg puta iz lavirinta, naveli su naučnike da joj dodele titulu inteligentna buđ. Ova činjenica je zbunjivala i inspirisala naučnike da postavljaju pitanja i istražuju na koji način se donose odluke čak i u najprimitivnijim biološkim sistemima mogućim.
Sistem donošenja odluka kod ove buđi je posebno fascinanatan, posebno ako smo svesni toga da njen sistem tuba konstantno biva reorganizovan. Stalno rastu i stalno se dezintegrišu, i to sve potpuno bez jednog centra za organizaciju, poput nervnog sistema ili mozga.
Na šok istraživača i naučnika, otkriveno je da buđ direktno čuva sećanja na hranu koja je otkrivena u samoj strukturi svog tela i ta informacija će uticati na sve njene odluke.
MREŽNA ARHITEKTURA KAO SEĆANJE NA PROŠLOST
Kako navodi Karen Alim, glavni načelnik fizičke biologije i morfogeneze na institutu Max-Planck:
Veoma je uzbudljivo kada se ceo projekat razvije samo oko jedne proste opservacije.
Opservacija koja je u pitanju nastala je kada su istraživači pratili migraciju i način ishrane organizma i primetili drugačiju tubularnu reorganizaciju kada se buđ susretne sa određenom hranom - koja ostaje i posle susreta.
ODLUKE KOJE SE VODE SEĆANJEM
Da bi dokazali ovu tvrdnju, istraživači su kombinovali mikroskopske opervacije adaptacije tubularne mreže sa teorijskim modelovanjem. Susret sa hranom inicira otpuštanje hemikalija koje putuju od tačke gde je došlo do dodira sa hranom kroz celo telo omekšavajući tube - čime se ceo organizam reorijentiše prema hrani.
NAUKA: Pantljičara dobila rak, a ON umro 🤢
Marina Kramar, prvi autor studije, navodi:
DIZAJN BAZIRAN NA UNIVERZALNIM PRINCIPIMA
Sudeći prema jednostavnosti ove žive mreže, sposobnost buđi Physarum polycephalum da formira sećanja je zaista intrigantna. Neverovatno je koliko je mehanizam prost a efektivan i sa kojom finoćom se kontroliše i prilagođava okolini.
Ovi rezultati čine važan deo zagonetke razumevanja ponašanja ovog prastarog organizma. A sa druge strane, opet ukazuje na postojanje univerzalnih principa koji podupiru ovaj sistem ponašanja. Potencijal primene ovog sistema u robotici ili stvaranju pametnih materijala je zaista neograničen.
NAUKA: Naučnici žele da naprave Nojevu barku na Mesecu 🌛
Autor: redportal.rs
