Snovi su obrasci čulnih informacija koji se javljaju kada je mozak u stanju mirovanja - kao u snu. Generalno se pretpostavlja da se snovi javljaju samo tokom sna sa brzim pokretima očiju, tj. dubokog sna (REM) - tada se čini da je mozak u aktivnom stanju, ali da pojedinac spava i u stanju je paralize. Ali studije su pokazale da se mogu dogoditi i van REM-a.
Na primer, istraživanja spavanja pokazuju da su snovi povezani sa REM-om uglavnom fantastičniji I živopisniji dok su snovi koji nisu iz REM-a konkretniji i obično su crno-beli.
Nedavne studije o sanjanju pokazuju da je tokom sna (a naročito REM sna) emocionalni centar mozga veoma aktivan, dok je logički racionalni centar mozga usporen. Ovo može pomoći da se objasni zašto su ovi snovi emotivniji i nadrealniji.
Evoluciona teorija sugeriše da je svrha snova naučiti, na siguran način, kako se nositi sa izazovnim ili pretećim situacijama. Dok teorija "konsolidacije memorije" sugeriše da su snovi nusprodukt reorganizacije pamćenja kao odgovor na ono što se naučilo tokom dana. Obe teorije imaju bar jednu zajedničku stvar - u vreme stresa i anksioznosti ili sanjamo više ili se češće sećamo svojih snova, kao način suočavanja sa izazovnim okolnostima i novim informacijama. Ovo je takođe u skladu sa drugom teorijom sanjanja - regulatornom funkcijom snova, gde je funkcija snova rešavanje emocionalnih problema.
Iako nema konačnog dokaza, snovi su obično autobiografske misli zasnovane na vašim nedavnim aktivnostima, razgovorima ili drugim problemima u vašem životu. Vaši snovi mogu biti načini suočavanja sa emocionalnim dramama u vašem životu. Zato što vaš mozak deluje na mnogo emocionalnijem nivou nego kad ste budni, vaš mozak može uspostaviti veze u vezi sa vašim osećanjima koje vaše svesno ja ne bi moglo da stvori.
Da li SNOVI imaju ZNAČENJE? 💤
Jedno od područja mozga koje je najaktivnije tokom sanjanja je amigdala. Amigdala je deo mozga povezan sa instinktom preživljavanja i reakcijom borbe ili bega. Još uvek nije jasno shvaćeno kako snovi utiču na skladištenje i pamćenje memorije. Ali snovi mogu pomoći mozgu da efikasnije skladišti važne informacije, dok istovremeno blokira stimuluse koji mogu ometati pamćenje i učenje.
Jedan od razloga zašto je snove teško zapamtiti je taj što su moždana hemikalija povezana sa pamćenjem - noradrenalin - i električna aktivnost mozga koja pomaže u opozivu na najnižim nivoima kada sanjate. U stvari, ako sanjate san, ali se tokom sna ne probudite, nećete ga moći upamtiti.
Kako SNOVI i RAZOČARANJA utiču na vas? 🤯
Snovi kojih se sećate su oni koji traju kada se probudite. Dva načina da si pomognete da se setite svojih snova je da kažete sebi dok zaspite da želite da se sećate svog sna. Ako je to vaša poslednja misao, verovatno je da ćete se probuditi sa snom koji je još uvek donekle svež u vašem sećanju.
S obzirom da se opoziv snova može lako prekinuti i najmanjom distrakcijom, pokušajte da se setite što više svog sna čim se probudite. Ne ustajte iz kreveta ili razmišljajte o bilo čemu drugom. Pokušajte da shvatite slike ili uspomene koje sanjate o svom snu i zapišite ih na jastučić pored kreveta ili na pametni telefon.
Autor: redportal.rs
