Sezonski afektivni poremećaj je više od samog suočavanja sa osećanjem lošeg stanja kada vreme postane hladno, kako se često veruje.
To je depresija koja se javlja sa promenom godišnjih doba i pogađa milione ljudi širom sveta, svake godine. Ona pogađa čak i decu.
Bolest može prouzrokovati dugotrajnu štetu vašem mentalnom zdravlju ako se ne kontroliše.
Depresija pogađa desetine miliona Amerikanaca, pri čemu se, prema statističkim podacima iz ove zemlje, najveći broj velikih depresija javlja među pojedincima starosti između 18 i 25 godina. Specifičan uzrok stanja nije poznat. Ipak, nekoliko faktora kao što su genetika, biološki i ekološki igraju ključnu ulogu.
Statistika kaže da otprilike svaki 6. Amerikanac doživi neki oblik depresije tokom svog života.
Šta je sezonski afektivni poremećaj?
Sezonski afektivni poremećaj (SAP) je vrsta depresije povezana sa sezonskim promenama koje se obično javljaju tokom jesenjih i zimskih meseci.
Kod onih koji su najgori slučajevi javlja da se depresija koja se vraća svake jeseni, sa simptomima koji se pogoršavaju zimi, pre nego što u proleće i leto pređu u neku vrstu remisije. Ovakva stanja češće se javljaju kod žena i mlađih ljudi — i kod pojedinaca koji žive u mestima sa dugim zimskim noćima, ističu stručnjaci.
Opasnost vreba za one koji nikada ne potraže pomoć lekara, jer njih SAP može dovesti do drugih oblika depresije.
Koji su simptomi sezonskog afektivnog poremećaja?
Simptomi SAP uključuju osećaj beznađa, smanjenu energiju i fokus, socijalno povlačenje, preterano spavanje, gubitak interesovanja za posao ili druge aktivnosti, spore pokrete, povećan apetit sa povećanjem telesne težine i razdražljivost.
Deo populacije koji se smatra najugroženijim za razvoj SAP uključuje one koji žive daleko od ekvatora.
Stručnjaci ističu da osoba treba da potraži pomoć kada oseti da simptomi utiču na njen način života. Ovo može podrazumevati značajno smanjenje energije, teško buđenje ujutru, tendenciju da se jede više i povlačenje od porodice i prijatelja.
U kombinaciji, ovi simptomi mogu dovesti do toga da osoba napravi propust na poslu ili da oseti kako njeni odnosi sa bliskim ljudima pate, što bi moglo dodatno pogoršati depresiju.
Koji su primeri sezonskog afektivnog poremećaja?
Uobičajeni obrazac nekoga sa sezonskim afektivnim poremećajem je da doživi simptome depresije u kasnu jesen ili ranu zimu, ali se oporavi do početka proleća ili leta, čim krenu sunčaniji dani.
Tipično ponašanje ili primeri pojedinca sa SA poremećajem uključuju ekstremne samoubilačke misli, spavanje do kasno u dan, gubljenje interesovanja za hobije ili bilo koje spoljne aktivnosti i osećanje samomržnje ili krivice.
Koji je najbolji tretman?
Stručnjaci savetuju da ljudi koji osete ovakvo stanje nikako ne bi trebalo samo da sačekaju da sezonska depresija prođe sama od sebe. Dakle, neophodno je da tražite lekarsku pomoć.
Opcije lečenja mogu uključivati svetlosnu terapiju, vitamin D, lekove i psihoterapiju.
Jedan od dobrih saveta sutračnjaka jeste da ljudi koji pate od SA poremećaja tokom zimskih meseci isplaniraju odmor u tropskim predelima kako bi bili sigurni da posećuju sunčanija mesta tokom zime, kako bi se lakše borili protiv svojih simptoma.
Šta je svetlosna terapija?
Uobičajena i uspešna metoda za SA poremećaj je svetlosna terapija, koja je vrsta fototerapije gde je pojedinac svakodnevno izložen direktnoj sunčevoj svetlosti ili intenzivnoj veštački stvorenoj svetlosti. Osim depresije, ovaj tretman takođe može pomoći u lečenju pacijenata sa poremećajima spavanja.
Svetlosna kutija je tipičan primer svetlosne terapije u kojoj je osoba izložena svetlosti od najmanje 10.000 luksa, koja se nalazi na oko pola metra od pacijentovog lica sa otvorenim očima, ali bez direktnog gledanja u svetlost.
Pacijentima se preporučuje da koriste ovu tehniku rano ujutru kako bi im pomogla da prilagode svoje raspoloženje početku dana i olakšaju teške simptome SA poremećaja.
Šta je psihoterapija?
Osim lekova, veruje se da je psihoterapija još jedan efikasan metod lečenja za suzbijanje simptoma sezonskog afektivnog poremećaja. To je oblik terapije razgovorom u kojoj pacijent razvija zdrave svakodnevne veštine suočavanja kako bi prevazišao traumu.
Neke psihoterapijske sesije se mogu odvijati u grupnom ili individualnom okruženju sa terapeutom. Ove sesije su veoma poverljive i zahtevaju ekstremni nivo poverenja između pacijenta i terapeuta.
Autor: redportal.rs
