Prokrastinacija znači odlaganje nečeg neprijatnog. Prokrastinacija je izbegavajuće ponašanje koje ima za posledicu sabotiranje sopstvenih ciljeva ili rešavanja problema. Osoba hronično odlaže ili izbegava neko ponašanje kako bi izbegla neprijatnost koja je u vezi sa tim ponašanjem. S toga prokrastinacija, predstavlja odluku iz “stomaka“.
Osobe koje su sklone prokrastinaciji odlažu razne aktivnosti, počevši od trivijalnih, svakodnevnoh obaveza (kao što je pranje sudova, čišćenje i sl), pa do učenja, fizičke aktivnosti, aktivnosti vezanih za posao, odlazak kod lekara, aktivnosti vezanih za lično usavršavanje itd. Osobe sklone prokrastinaciji su sklone da odlože neprijatne zadatke i obaveze za sutra, a kada sutra dođe, opet ih pomere za sutra. Na taj način osoba ne samo da ne rešava probleme i ne završava poslove već stvara sebi dodatni problem – dodatnu neprijatnost koja je posledica dugotrajnog odlaganja.
Svakako, treba imati u vidu da ne postoji osoba koja odlaže sve svoje obaveze, a tako ni osoba koja je uvek potpuno efikasna. Postoje ljudi koji prokrastiniraju u nekim oblastima svog života, dok su u drugima efikasni.
Za prokrastinaciju postoje vidljivi, i manje vidljivi razlozi. Različiti razlozi proizvode različite ishode. Odlaganje može biti problemska navika, simptom složenog oblika. Odlaganje može početi od procene da je određena aktivnost dosadna, komplikovana ili uznemirujuća, ukoliko ne postoji motivacija za usmeravanje pažnje i održavanje ponašanja. Dalje, jedan broj ljudi ne ume da organizuje svoje vreme, niti da efikasno postavi ciljeve, pa u nedostatku svog vremena odlažu obaveze.
U pozadini odlaganja neprijatnih obaveza može biti i uverenje osobe da je bolje izbeći nego se suočiti sa neprijatnim obavezama i iluzijama, te da će neprijatnosti koje su danas odložene, sutra biti manje neprijatne. Istina je zapravo suprotna, svako odlaganje vodi povećanju neprijatnosti. Ljudi koji previše i hronično odlažu svoje obaveze obično doživljavaju osećanje krivice, samooptuživanje i anksioznost povodom svog odlaganja. Ta osećanja dodatno pojačavaju neprijatnost u vezi sa aktivnostima koje odlažu što vodi učvršćivanju izbegavajućeg ponašanja.
Jedan od najčešćih uzroka prokrastinacije je niska frustraciona tolerancija. Osobe sa niskom frustracionom tolerancijom imaju skrivenu iracionalnu filozofiju da sve što rade u životu mora za njih biti lako, prijatno i zanimljivo i ako nije tako onda je to užasno, grozno i nepodnošljivo. Užasavajući se povodom svake aktivnosti koja zahteva neko ulaganje napora i savladavanje izvesnih prepreka, osobe sklone ovoj životnoj filozofiji od jedne neprijatnosti stvaraju dve, dodajući neprijatnosti anksioznost oko nelagodnosti.
NIKOLA JOKIĆ zabeležio 100. tripl-dabl u karijeri 🏀💪
Autor: RedPortal
