Prečesto čin prevare u vezi ili braku se pripisuje nasumičnoj "napaljenosti", zlobi, "slabosti" u tom trenutku, bez dubljeg sagledavanja problema.
Ali to je veoma, veoma retko slučaj.
Zbog stigme koja okružuje sam čin, prečesto dugo vremena provodimo tajeći svaki aspekt toga, pa čak iako je samo u mislima, a premalo vremena potrošimo u pokušaju da razumemo zašto se tako osećamo.
Afere i "iskoraci iz ljubavne veze" poreklo imaju u veoma čudnom aspektu naše psihologije. U vezama nama svima suštinski treba savršeni miks dva sastojka: potrebe za bliskošću i potrebe za nezavisnošću.
Želimo da osetimo tu slobodu povezanosti, da osetimo da možemo da zagrlimo, dodirnemo, budemo opušteni, intimni i u potpunosti relaksirani sa osobom koju smo odabrali za partnera. Želimo da poznaju naše misli i da mi imamo pristup njihovim najintimnijim mislima.
Međutim, takođe nam treba i distanca da bismo osetili da nismo u potpunosti konzumirani, posedovani i ugušeni drugom osobom. Potrebno nam je da očuvamo osećaj slobode. Da imamo jednu posebnu "sobu", za koju samo mi posedujemo ključ. 🔑
Svaki drastični disbalans u odnosu ta dva aspekta bliskosti vs. nezavisnosti može izazvati značajno jake posledice po našu vezu.
U vezi koja previše naginje bliskosti i "zajedništvu" u ljudima se često javlja nagon da određene stvari čine apsolutno sami, kao odraz pobune i želje za dokazivanjem. Želje da pokažemo da to što mi umemo ili posedujemo u biti je i dalje, samo po sebi, društvo i svet žele. Da smo dovoljno moćni i kao sama jedinka.
Odlazak u krevet sa novom osobom uopšte ne mora biti odraz naše sebične požude, već beg od sveprožimajućeg osećaja da je naš lični identitet pod pretnjom da se rastopi u "dvojni".
Sa druge strane, previše distance može podreti vernost prema partneru isto tako efektno. Distanciranost psiha onoga ko je trpi čita kao konstantno odbijanje i negiranje. Kada pokušamo da dodirnemo partnera, on nema reakciju ili ustukne. Kada pokušamo da pričamo o nečemu šta nas duboko pogađa, oni promene temu ili iznesu svoju varijantu.
Možemo završiti u aferi, ali ne zato što ne volimo svog partnera, već upravo suprotno. Ali, i pored toga, distanca koju nam nameću kroz svoje "odsustvo" u vezi sa nama tera nas da se osećamo beznadežno i poniženo.
Paradoksalno, dve osobe nikada ne stupaju u vezu sa istim potrebama za bliskošću i distancom. Iz tog razloga kod svakog para čujemo iste žalbe: neko je previše zamoran i kao "pijavica", a druga osoba je hladna i nezainteresovana.
Ovo su često bespotrebno opake reči, koje upućujemo jedni drugima, a u stvari su samo dva različita načina kako se ljudi osećaju opušteno u ljubavi.
Stoga je veoma važno rano u vezi otkriti koje su potrebe vašeg partnera za bliskošću i distancom. Jasno izneti ono što vi želite, bez ljutnje i optuživanja, i naći se na pola puta obostranih potreba. 😇😇😇
U velikom broju slučajeva ovo je jedini način kako da sprečite da jedan poslovni put, osmeh u baru, onlajn prepiska ili kompliment ne prerastu u aferu, koja se u tom trenu činila kao jedino rešenje za užasan osećaj neispunjenih potreba i želja, koje smo nosili svakog dana sa sobom.
Autor: The School of Life / redportal.rs
