U kontekstu seksa mi danas živimo u najslobodnijem periodu ljudske istorije. Zbog toga pomislilo bi se da je ekstremno lako i prirodno dobro se osećati u svojoj koži kada razmišljamo o tome šta u nama izaziva požudu. Ali zapravo, za većinu ljudi (VELIKU) svet je opasan po pitanju onoga što oni zapravo žele. 😅
Poprilično je ljudima škakljivo i teško da pričaju o stvarima koje ih "pale", posebno sa svojim partnerima. Naši fetiši mogu se učiniti duboko devijantnim, čudnim, pa čak i politički nekorektnim.
Stoga ćutimo.
I nije samo reakcija drugih osoba ono što u nama izaziva anksioznost, često se događa da i sami ljudi misle "da nešto nije u redu sa njima".
Da bi povratili samopouzdanje, moramo biti hrabri i postaviti sebi presudno pitanje: Šta naša požuda zapravo nama govori? Ako imamo određeni fetiš, šta on znači? Zašto ih imamo uopšte? 🤔
Dobra stvar za one koji žele da saznaju ove odgovore, iako su osobeni za svakog čoveka, jeste da su oni u biti univerzalni i veoma logični i retko kad zaista devijantni i poremećeni, jer:
Svaki fetiš ili seksualna opsesija je zapravo zamišljeno erotsko rešenje za problem iz realnog sveta.
Uzećemo nekoliko primera da ilustrujemo zašto je ovo tako:
1. UNIFORME
Za veliki broj ljudi uniformisane osobe izazivaju jaku i nedvosmislenu erotsku reakciju. Među njima se posebno ističu: doktori, medicinske sestre, vatrogasci i piloti. Najveći dokaz tome je bilo koji erotski ili pornografski sajt, koji je prepun modela oba pola u uniformama. Zašto?
Kao i sa svim eksternim stimulusima, uniforme su "uzbudljive" jer postoji određena doza anksioznosti, presije i misterije u njima. One projektuju moć i statusni su simbol u okviru našeg domena neverbalne komunikacije. One signaliziraju nekoga ko ima sposobnost da projektuje svoju volju na tuđ život - na kolektivno prihvatljiv način. Autoritet koji one simbolizuju je često nadmen prema nama, netrpeljiv i beskrupulozan. U seksu možemo preokrenuti ovaj odnos, gde mi možemo preuzeti moć i gde se simbol autoriteta nalazi na "našoj strani", pružajući nam pravu "pažnju".
Ideal stvarnog sveta se preslikava u seks, i mi smo slobodni da zamislimo kakav bi njegov odnos bio prema nama: da želi da nam pomogne umesto ograniči ili učini da se osećamo sigurno umesto oprezno.
2. SUBMISIJA
Od malih nogu u većini ljudi je utisnuta potreba za nezavisnošću i individualizmom. Takva kultura konstantno odbacuje i boji u crno svaki kontekst zavisnosti i nameće ideal monolitne jedinke u punoj zrelosti.
Često upravo kod ljudi koji nose cele kompanije na svojim plećima javlja se potreba za oslobođenjem od tih stega. Javlja se ideja i želja da se bar na tren oslobode bremena odluke i celog sebe prepuste drugoj osobi. Da se prepuste potpunoj pasivnosti, odričući se svake autonomije i dozvoljavajući drugoj osobi svu moć nad sobom.
Ideja takvog potčinjavanja jeste zapravo vera da ta druga osoba zna šta je dobro za nas, sposobna je da preuzme svu odgovornost i zato mi slobodno možemo prepustiti njoj apsolutno sve odluke. Ona će nas osloboditi agonije izbora.
U kontekstu seksa mi se ne prepuštamo bilo kome, niti je to moguće učiniti sa bilo kime, već osobi koju smo mi odabrali. Osobi u čiju dobrotu smo uvereni i koja na svom umu nema ništa drugo do naše zadovoljstvo. Apsolutna ekstaza predavanja koju određeni ljudi osećaju govori nam koliko je zapravo teško biti uvek "za volanom", biti taj koji o svemu odlučuje i koji mora da živi i nosi posledice svojih odluka.
Mazohizam ovde igra takođe veliku ulogu, jer on je zapravo želja i odraz ideje da je neko sposoban (pa čak i voljan) da pati: da se pokaže snaga i izazove kontraefekat ekstaze naspram povređenosti, besa ili straha. One, naravno, ne rešavaju problem iz koga mi izvlačimo erotski naboj, one su tu da se ljudi oslobode stresa spoljašnjeg sveta koji će im dati dovoljno energije da se suoče sa pravim problemom.
3. DOMINACIJA
U današnjem svetu nije nam dozvoljeno da budemo mnogo tzv. bossy, posebno ženama, iako smo duboko u sebi vrlo direktni, bezuslovni i zahtevni. Možda čak i naginjemo ka tome da želimo apsolutnu poslušnost drugih pred nama, ali smo svesni koliko je loše biti toliko strog tiranin. U svakom trenu moramo postupati nežno, ali u erotskoj igri naš nagon ka dominaciji može slobodno da živi. Druga osoba pokazuje najdublju veru u nas, daje nam sebe u svoje ruke i traži od nas da činimo sa njom kako želimo. Sve ono što ne smemo i ne možemo van u spoljašnjem svetu. Možete da budete jaki, nasrtljivi, agresivni ili preki koliko želite, a druga strana će to samo pozdraviti sa odobravanjem, prihvatanjem i željom za još.
4. SEKS U JAVNOSTI
Zašto je ogromnom broju ljudi toliko uzbudljivo da "to rade" napolju? U parku, u liftu, na žurki... Kao i u prethodnim primerima, to je zbog uticaja svakodnevnog života.
U javnosti mi uvek moramo biti na oprezu, naše ponašanje uvek mora biti najbolje moguće, a osmesi i pozdravi po svim ustaljenim društvenim propisima i zahtevima.
Ali ako se igramo seksom napolju, možemo sebi dokazati da okolni svet i nije toliko preteći koliko smo mislili. Možemo se ponašati onako kako želimo, možemo prikazati svoje potrebe i požudu i preživeti. A ako neki ljudi i ne odobravaju naše poteze, nevažno je, dovoljno smo snažni u našem zajedništvu da ih možemo ignorisati.
Za svaki fetiš ili potrebu možete naći istu vezu: anksioznost i izvor stresa iz spoljašnjeg sveta, koji se manifestuje i dobija rešenje u unutrašnjem svetu. Tamo gde je podsvest najjača - u seksu.
Autor: The School of Life / Redportal.rs
