Skoro četvrtina svih trudnica je u posredom kontaktu sa duvanskim dimom, odnosno spadaju u gategoriju pasivnih pušača - u svojim domovima, na poslu, u blizini prijatelja ili rođaka. Sva izlaganja štetnim efektima duvanskog dima, čak i na ovaj način, su povezana sa epigenetskim promenama kod beba. Tj. sa promenama u funkcionisanju gena.
MEDICINA: Čudna bolest uspavanih sela Kazahstana 🧐
Studija objavljena 19. maja u časopisu Environmental Health Perspectives od strane istraživača sa Univerziteta Virginia Commonwealth Massey Cancer Center je prva koja je uspela da poveže pasivno pušenje tokom trudnoće sa epigenetskim modifikacijama na genima koji izazivaju razvoj različitih bolesti. Ovo istraživanje je samo još jedno u nizu koje potvrđuje da mnoge bolesti koje se razvijaju kod odraslih jedinki imaju svoje zametak u ranom stadijumu razvitka deteta i u kontekstu okruženja i izlaganja raznim štetnim uticajima - poput stresa, loše ishrane, zagađenja i duvanskog dima.
Kako objašnjava glavni autor studije doktor Bernard Fuemeler:
Ono što mi želimo da poručimo svim majkama je da nikakav nivo izlaganja duvanskom dimu nije prihvatljiv i siguran. Čak i najniži nivoi dima od duvana kojima mogu trudnice biti izložene utiče na epigenetske markere i stvara plodno okruženje za različite bolesti. Naravno, to ne znači da će svako ko je izložen duvanskom dimu dobiti dete koje će se razboleti, ali dobrano povećava šanse da tako i bude.
Fuemeler i njegove kolege su analizirali medicinske podatke 79 trudnih žena koje su se pridružile Newborn Epigenetics Study (studija proučavanja epigenetike kod novorođenčadi) između 2005. i 2011. godine. Tokom prvog tromesečja trudnoće, sve su imale koncentracije kotinina (nusprodukta nikotina) u krvi.
Nakon što su se navedene žene porodile, istraživači su uzeli uzorak krvi iz pupčane vrpce - krvi koja cirkuliše i u majci i u fetusu. Potom su uradili detaljnu epigenetsku studiju, da bi utvrdili korelacije između nivoa kotinina u majkama i epigenetskih promena kod beba.
Tamo gde su nivoi kotinina bili visoki, bebe su imale zabeležene promene. Posebno promene na onim genima koji kontrolišu razvoj moždanih funkcija, kao i onih koji su povezani ka sklonosti ka dijabetesu i kanceru.
Ovo može označavati ili da se neobično malo ili neobično mnogo molekula vezuje za DNK lanac, što direktno utiče koliko je gen "pristupačan" za aktivaciju. Ako je gen "svezan" sa više strana, molekularnoj mašineriji je teško da mu (pri razvitku fetusa) adekvatno pristupi i da se razvije do punog potencijala u skladu sa normalnim genetskim impulsom. Sa druge strane, ako je gen relativno slobodan, može biti aktivan na mnogo većem nivou nego što je normalno. U kom god pravcu da pretegne ekspresija gena, dovodi do razvitka bolesti. Nijedan ekstrem nije dobar i dovodi do razvijanja svih uslova za kasnija oboljenja.
Da bi potvrdio rezultate, tim je ponovio ceo proces na još 115 žena i u potpunosti potvrdio prve nalaze.
Kako zaključuje Fuemeler:
Pušenje na Novom Zelandu postaje NELEGALNO?
MEDICINA: Ljudi mogu da dišu kroz ANUS? 👨⚕️
OSTAVLJATE CIGARETE? Uz ova 3 saveta sve će biti lakše
Autor: redportal.rs
