Bilo koja količina alkohola može naneti štetu mozgu, i to veću nego što je to ranije bilo shvaćeno, sudeći prema studiji koju istraživači nazivaju jednom od najvećih te vrste do danas.
Preliminarni nalazi istraživanja Univerziteta Oksford koje je rađeno na uzorku od čak 25.000 odraslih osoba iz Velike Britanije nedavno su objavljeni. Ispitanici su bili stari od 40 do 69 godina kada su 1. put regrutovani od 2006. do 2010. godine. To znači da istraživanje traje već deceniju i po.
Skoro svi učesnici su klasifikovani kao konzumenti alkohola, dok je bilo samo 5,2% onih koji ne piju. Gotovo 1/2 učesnika konzumirala je alkohol na nivoima iznad britanskih smernica za nizak rizik, mada je malo njih smatrano alkoholičarima, tvrde istraživači. Kroz brojne analize tim stručnjaka je tražio korelacije između upotrebe alkohola i sive materije u mozgu.
Da li ste ikada probali vino od KANABISA?
Osnovno pitanje bilo je da li smernice za nizak rizik konzumacije alkohola uopšte imaju smisla, odnosno da li postoji granica do koje alkohol nije (toliko) štetan za rad našeg mozga.
- Nije pronađena sigurna doza alkohola za mozak. Umerena konzumacija povezana je sa raširenijim neželjenim efektima na mozak nego što je ranije bilo prepoznato - navodi se u studiji, uz detaljnije pojašnjenje:
- Pojedinci koji piju alkohol i koji imaju visok krvni pritisak i BMI mogu biti podložniji negativnim efektima. Čini se da su štetni efekti konzumiranja alkohola veći od drugih faktora koji se mogu promeniti. Trenutne smernice za količinu pića sa malim rizikom treba ponovo pregledati kako bi se uzeli u obzir efekti na mozak.
Što je više učesnika alkohol konzumiralo svake nedelje, to je niža gustina sive materije u mozgu u proseku, otkrili su istraživači, optužujući alkohol za smanjenje zapremine sive materije za 0,8% što iako deluje malo, predstavlja veći procenat uticaja od drugih faktora, uključujući i konzumaciju duvanskog dima.
Dalje, utvrđeno je da sve vrste pića (vino, pivo ili žestoka pića) nanose isti stepen štete.
Nemačke pivare BACAJU pivo 😲🍻
Istraživanje se može pohvaliti velikom veličinom uzorka, tako da obezbeđuje snažne statističke dokaze koji otkrivaju veze u različitim oblastima u mozgu, kao i veze efekata sa obrascima konzumacije alkohola, koje ranije nisu istraživane.
Studija je ipak imala i svoja ograničenja, poput potencijalno nereprezentativnog uzorka, jer su ispitanici bili „zdraviji, bolje obrazovani, manje uskraćeni, sa manje etničke raznolikosti od opšte populacije“, prema rečima autora.
Još uvek postoje neke nepoznanice, poput trajanja redovne konzumacije alkohola neophodnog za efekat na mozak. Istraživači su sugerisali da bi u određenim životnim periodima, poput tinejdžerskih godina i starijih godina, kada mozak prolazi kroz značajne promene, ranjivost mogla biti povećana.
Ovo je grad gde je alkohol JEFTINIJI od vode
Zašto ALKOHOL I LEKOVE NE TREBA mešati 🧐
Autor: redportal.rs
