Po buđenju čovek se lošije kreće, ima poteškoće u razmišljanju. Naučnici ovo nazivaju inercijom spavanja. Obično sve prođe za nekoliko minuta, ali postoje situacije kada trebate trenutno da se probudite.
Ankete pokazuju da mnogi ljudi, bez obzira na pol i starost, doživljavaju subjektivnu inhibiciju nakon buđenja. To u proseku traje pola sata, maksimalno - četiri sata. Ali duboka dugotrajna inercija spavanja može da prati bolesti poput idiopatske hipersomnije, sindroma kasnog uspavljivanja, parazomnije bez brzih pokreta očiju i poremećaja raspoloženja.
Rađeni su mnogi eksperimenti sa inercijom spavanja. Jedan od njih je opisan još 2006. godine u časopisu Američkog lekarskog udruženja. Devet zdravih dobrovoljaca spavalo je osam sati tri nedelje kod kuće, a četvrta je spavala u laboratoriji. Odmah po buđenju, nekoliko puta su zamoljeni da obave test iz matematike. Poslednjeg dana, kada su se probudili, odmah su počeli da rešavaju probleme i radili su to povremeno po 26 sati. Sve ovo vreme razmatrane su greške. Rezultat je bio iznenađujući: učesnici u eksperimentu bili su manje svesni inercije spavanja nego nedostatka sna.
Tokom 2014. godine naučnici sa britanskog Oksforda i Univerziteta Viskonsin-Medison u Sjedinjenim Državama objavili su podatke o direktnom posmatranju mozga pacova i miševa u inertnom stanju. Subjekti su implantirani talasovodi duboko u prednju korteks mozga, a elektrode su umetnute u mali mozak. Kada su se životinje fizički oporavile, eksperimentatori su izabrali dan i zabeležili aktivnost neurona tokom mnogih epizoda spavanja i buđenja.
Ispostavilo se da kada se spontano probude, većina neurona smanjuje aktivnost i treba im nekoliko minuta da ponovo rade normalno. Tokom ovog kratkog perioda, merljivi obrasci spavanja i dalje se mešaju. Tako da je osećaj "ne baš budan" sasvim objektivan.
Inercija spavanja čini da je čoveka slabe volje, dezorijentisan je, pamćenje mu je gore, logika i refleksi trpe. Ovo se ponekad upoređuje sa pijanstvom. Trajanje zavisi od trenutka buđenja, stepena nedostatka sna, doba dana (tokom dnevnog dremke ili rada u noćnoj smeni).
Da li je zdravije spavanje bez jastuka? 🤔
Za većinu ljudi jutarnja tromost prolazi brzo i lako. Ali to može biti opasno za radnike hitnih službi na primer, medicinske timove, vatrogasce. Ako im se javi poziv, nemaju ni minut da se zamahnu, već treba odmah da deluju i donose odluke. Vožnja automobila ili bicikla od strane osobe koja se nije potpuno probudila može imati nesrećne posledice.
Veruje se da buka zaista pomaže u buđenju: recimo, mekotanje kipuće vode, muzika. Sumirajući rezultate eksperimenata, naučnici sa Kraljevskog tehnološkog instituta u Melburnu potvrdili su: to je zaista tako, ali sa rezervom. Odraslima je bolje služiti visokofrekventni pulsni alarm, ružičasti šum. Deca imaju koristi od niskofrekventnih T-3 signala i glasovnih upita. Muzika je korisna za buđenje svih osim onih koji rade po hitnom pozivu.
Druga grupa naučnika iz Australije ističe da fizičko vežbanje ublažava inerciju spavanja. O tome svedoči navala adrenalina vatrogasaca, probuđena alarmom. Adrenalin i norepinefrin se proizvode u medulli nadbubrežne žlezde i deluju kao hormoni stresa. Norepinefrin se takođe sintetiše u neuronima kao posrednik, reguliše rad srca, sužava krvne sudove, proširuje bronhije i inhibira varenje hrane. Obe ove supstance pomažu u mobilizaciji tela u borbi protiv iznenadne opasnosti.
U eksperimentu su dobrovoljci spavali u laboratoriji dva sata, probudili su ih usred noći, a neke su odmah stavili iza sobnog bicikla na dva minuta, a zatim je usledio sprint od 30 sekundi. Kontrolna grupa se bavila svojim poslom kao i obično. Svi su uzeli krv za analizu kako bi otkrili nivo noradrenalina. Iako njegov efekat brzo bledi, trkači su bili subjektivno manje pospani od onih koji su se probudili u miru.
Spavanje sa čarapama otkriva mnogo o vašoj ličnosti 🧦🧦
Sve što povećava nervnu aktivnost pomaže u buđenju: hladan tuš, pregled liste obaveza. Pijenje kafe pre kratkog noćnog sna smanjiće pospanost nakon buđenja, prema australijskoj studiji. Kafa u neprospavanoj noći i žvaka sa kofeinom smanjuju inerciju spavanja.
Za jarko veštačko svetlo rezultati su pomešani, ali na tržištu postoje budilici, pa čak i maske za zoru. Posle dnevnog dremke pomažu hladna vlažna odeća i ventilator.Važna je i faza sna u kojoj je došlo do buđenja. Spavanje osobe je kontinuirano, ali se u njemu razlikuju četiri ili šest ciklusa od jednog i po sata. Sve počinje sporim snom (NREM), koji takođe ima nekoliko faza, a završava se brzim snom - REM. Tokom noći ciklusi se smenjuju. U prvoj polovini prevladava duboki delta san, praćen površinskim snom ujutru i brzim snom sa snovima. Eksperimenti su pokazali da je po buđenju u REM aktivnost neurona veća nego pri prekidu sporotalasnog spavanja.
Većina ljudi ustaje na uzbunu, prekidajući spavanje na slučajnom mestu. Probuđeni usred dubokog delta sna posebno pate od inercije. Prema nedavnom pregledu američkih naučnika, letargija povećava nedostatak sna. Osoba primorana da ustane usred noći na dnu cirkadijskog talasa oseća se premoreno. Utiče na celo telo i kognitivne funkcije, a hronični nedostatak sna dovodi do strašnih zdravstvenih posledica. Ako je moguće, bolje je spavati tokom dana, ali ne više od pola sata kako ne biste utonuli u dubok san.
Zašto treba ići na spavanje u 22 sata 😴
Autor: redportal.rs
