Ristićeva palata je monumentalna simbolična zgrada na Trgu Makedonija u Skoplju, Severna Makedonija. Palata se nalazi na južnoj strani reke Vardar i južnom delu Trga Makedonija. Izgrađena je 1926. po projektu srpskog arhitekte Dragutina Maslaća.

Dragutin Maslać se školovao u Beogradu i Minhenu na razmeđi 19. i 20. veka. Bio je privržen akademizmu, folklorizmu i neovizantijskom stilu. U ovim stilovima je projektovao mnoge značajne kuće i objekte na Obilićevom vencu i drugim delovima centra Beograda, kao i brojne crkve širom Srbije.

Palatu je izgradio 1926. srpski farmaceut Vladislav Ristić. U prizemlju se nalazio poslovni prostor. Živeo je na prvom spratu sa porodicom, suprugom Natalijom, ćerkom Desankom i sinovima Jovanom i Milanom. Na drugom i trećem spratu nalazila se Poštanska štedionica sa kojom je sarađivao. Međutim, sada je ona kompleks poslovnih prostora.

Foto: Wikipedia.org

Palata je jedna od retkih velikih zgrada koje su preživele zemljotres u Skoplju 26. jula 1963, kada je skoro 70% zgrada u gradu uništeno. Kada je zgrada izgrađena, dizajneri i arhitekta su bili svesni seizmičkih uslova u tom području, tako da su preuzete odgovarajuće mere i zgrada je građena po svim tada modernim standardima, za razliku od većine drugih zgrada koje su se srušile.

Kada su ga Skopljani pitali: "Gospodine Ristiću, zašto gradite takvo čudo, takvu palatu usred Skoplja?, on je mirno i duhovito odgovorio: "Gradim sebi spomenik".

To je bio zaista važan period kada grad dobija novo lice. Godine 1929. na čelo Skoplja došao je Josif Mihajlović poreklom iz sela Tresonče, dobrovoljac u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu i jedan od najpoznatijih gradonačelnika Skoplja, koga je na to mesto postavio Kralj Aleksandar I Karađorđević sa zadatkom da ga pretvori u grad dostojan bivše prestonice Cara Dušana. Dvadesetih i tridesetih godina izgrađeni su objekti Narodnog pozorišta, Oficirskog doma, Narodne banke, Privredne komore (Metropol), zgrade današnjeg Parlamenta, Palate Škaperda, Železničke stanice, pošte.

Shodno poslovnom opredeljenju prvobitnog vlasnika, na njoj je bila postavljena i prva svetleća reklama aspirina bajer, to je lek koji je Nemačka morala ustupi svetu na korišćenje kao vid reparacije za Prvi svetski rat. Takođe, palata je imala i tu čast da se u njoj još tokom izvođenja postavi prvi lift u Skoplju, koji je i danas u upotrebi.

Autor: redportal.rs